Svesni svog tela

"Ako svoje telo smatrate muzičkim instrumentom, skeniranje tela je način njegovog prilagođavanja.
Ako ga smatrate univerzumom, skeniranje tela je način da ga spoznate.
Ako o svom telu razmišljate kao o kući, skeniranje tela je način da otvorite sve prozore
i vrata i pustite da ga svež  vazduh svesti pročisti."

Džon Kabat Zin

Zanimljivo je to da ne primećujemo šta nam telo poručuje, bez obzira na to kako ga doživljavamo. Prođu godine u zanemarivanju njegovih potreba. Potom se dogodi neko iskustvo u kom doživimo promenu,obično je bolna,i onda shvatimo da ignorisanje i nije pametan izbor.
 
Mene nije moglo ništa da zaustavi. Moje telo je bilo  savršeno, vitalno,energično, kao da sam priključena na neki vid napajanja. Nisam osećala zamor, išlo je po planu,onako kako sam naumila, a kada i naiđe umor bio je prijatan i isceljujući.
Što su izazovi bili veći, to je moja energija rasla. Tek ponekad sam dobila komentar, uglavnom jednog od roditelja, kako treba da usporim i da je to put samouništenja. Naravno da su ove reči bile prejake jer su dolazile od osobe koja je generalno u velikoj meri čuvala svoje resurse,i što ih je više čuvala,iz straha da ne potroši previše, to je manje energije imala.

Istina je da sam jureći za ciljevima postala neosetljiva, i mogu reći gruba prema sebi, ne osluškujući šta mi telo poručuje.
A telo je govorilo svakog meseca po jedanput da ga odmorim, i da zaboravim na trenutak na sve akcije koje sam rešila da sprovedem.
Nekoliko godina u takvom bujičnom kretanju zaista uzima svoj danak. Shvatila sam da me je sačuvalo jedino to što sam u pravom trenutku zastala i dobila šansu da progledam nekim drugim očima.

Upravo tako. Zastala sam. To zaustavljanje mi je bilo nešto najizazovnije.Kao da sam izbačena iz trke,telo koje je naviklo na tenziju, na konstantno kretanje, na sagorevanje, jednostavno je primorano na zastajanje.Naravno da sam u tome videla problem koji sam nastojala da rešim, a onda sam došla do rešenja - SVESNOST.

Otvorila su se pitanja, mozak je robujući starim navikama urlao za poznatim,međutim to je samo pojačavalo napetost. Trebalo je kreirati novu putanju,novu mentalnu mapu, disciplinovano, ali saosećajno, sa ljubavlju.


Prvi korak je svest o problemu i želja da prihvatimo tu istinu, kao i zrelost da problem jeste naš i da ćemo samo mi,radeći na iznalaženju rešenja isti i prevazići.

Drugi korak je edukacija. Istražiti metode koje su dostupne i dovoljno pragmatične.

Treći korak je primeniti . 

Tako je počelo moje putovanje kroz svesnost, jer me je bujica izbacila na obalu,i sve što je do tada bilo za mene stvarno, postalo je neprimenjivo. 
Od tog trenutka i svoje telo doživljavam kao univerzum,a sa svakim udahom taj se univerzum širi i isceljuje.