Šest načina da se izborite sa nevoljama

„Greške su moj život.“ Semjuel Beket

Kako da ostanete otporni i snalažljivi kada katastrofe prete da potope vaš brod? Kada izgubite posao, veza vam se raspada, dijagnostikovan vam je rak, nesigurnost i uznemirenost prodrle su do vaše porodice i prijatelja, kako da uspete da budete „pogođeni, ali ne i zaraženi“ ?

Evo šest praktičnih saveta i veština koje su se pokazale u mom dvadesetogodišnjem pomaganju klijentima najefikasnijim da se izbore sa izazovima i krizama u životu.

  1. Izbrojte do deset pre nego odreagujete

Narodna mudrost brojanja do deset funkcioniše jer daje vašem mozgu dragocenih nekoliko sekundi kako bi njegov jedini centar za svesno obrađivanje informacija odradio svoj posao i sprečio vas da samo odreagujete , a da prvo ne razmislite o toj situaciji. Taj deo u mozgu se jedini može najbolje nositi sa stresom, i on je taj koji gasi požar nastao u amigdali (centar za strah). Brojanjem do deset, omogućavate pristup svesnom,eksplicitnom pamćenju, na osnovu kojeg procenjujete šta dalje. Eksplicitno pamćenje je pozitivnije od impicitnog koje predstavlja pamćenje nižeg,primitivnog mozga.Stari reaktivni putevi se razbijaju kada brojite do deset,možete jasnije da sagledate situaciju. Kada ovako sagledavate vaša iskustva, bez reaktivnosti i smetnji, možete mnogo fleksibilnije, mudrije i otpornije odgovoriti na bilo koju situaciju.

2. Setite se uspešnog otpora

Kada je korteks aktiviran, u mogućnosti ste da pristupite mreži eksplicitnog pamćenja u kome su sadržani podaci iz prošlosti kada ste uspešno odgovorili na situaciju.

Mozak stvara samojačajuće spirale sećanja koje se mogu uzdići do otpornosti ili pasti do traume.Ukoliko se sećate zaljubljenosti, bez obzira na to što ste raskinuli, viverujete da ćete ponovo voleti.Ako imate uspomene u vezi sa pronalaženjem posla, čak i kada ste otpušteni, vi verujete da ćete ga ponovo pronaći.

Možda ćete morati da se vratite u treći razred osnovne škole kako bi pronašli trenutak poljuljanosti ili razočaranja, a koji ste tada uspešno prebrodili, a kada ga pronađete negujte ga. Negujte sebe kao otporne, hrabre i snalažljive. Prihvatite to kao deo ljudske prirode, kao jedan deo svojih sposobnosti, kao resurs u borbi protiv stresa kada se ponovo pojavi.

3. Aktivirajte umirujući deo vašeg nervnog sistema

Postoji mnogo načina da se umirite, a neki mogu biti univerzalni samo za vas.Predstavljam vam četiri primera koja su testirana istraživanjima ili u mojoj praksi.

  • Disanje . Duboko disanje aktivira parasimpatički deo autonomnog nervnog sistema i uspprogresijaorava reaktivnost. Sporo, duboko disanje može zaustaviti progresiju paničnog napada u roku od nekoiko minuta. Ukoliko se podsetite u toku dana na disanje, to vas može osloboditi dnevnog stresa i pomoći vam da uvrstite smirenost kao vašu prirodu, umesto stresa.
  • Ruka na srcu. Nervne ćelije oko srca aktiviraju se tokom stresa. Vaša topla ruka na srcu smiruje te neurone, često za manje od minuta. Još je delotvornije kada u isto vreme dok držite ruku na srcu, udišete pozitivne misli, osećanja, prizore sigurnosti i poverenja, lagodnosti i dobrote.
  • Poezija. Zato što je poezija metaforična, maštovita, emocionalna i zasnovana na čulima, njenim recitovanjem se aktivira desna hemisfera, koja onda pretvara to iskustvo u holistički, slikoviti i emotivni oblik. S obzirom na to da je desna hemisfera bogata neuronskim vezama limbičkog sistema nižeg mozga, uključujući amigdalu (centar za opasnost i centar za značenje emocija)- maženje sa partnerom ili ljubimcem, ispijanje tople šolje čaja i čitanje poezije može umiriti i opustiti vaše nerve u roku od deset minuta.
  • Meditacija. Knjiga Silvije Bustejn, „Nemojte samo raditi nešto, sedite“ ( „Dont just do something, sit there“ ), govori o na[im instinktivnim i socijalnim navikama da radimo, da delujemo( „bori se“ ili „beži“ reakcija – fight-flight ). Prateći njena uputstva kroz saosećajnu, svesnu meditaciju, dolazimo do nežnog načina smirivanja sopstvenog uma i tela, kao i dopuštanja stvarima da se jednostavno dese, a vremenom se postiže unutrašnji mir.

4.Smirite uzrujane neurone dodirom.

Moderna neuronauka je samo potvrdila već postojeće znanje saosećajnih ljudi : ljude smiruje dodir.Topli, sigurni dodir smanjuje stres jer podstiče mozak na lučenje oksitocina, hormona sigurnosti i poverenja, smirenosti i povezanosti. On je direktni oponent kortizolu, hormonu stresa.

Kada dodirom aktivirate oslobađanje oksitocina, postajete manje reaktivni na stresne i uznemirujuće događaje i možete prevazići anksioznost i bol. Grljenjem u trajanju od dvadeset sekundi aktivirate oksitocin u mozgu kod oba učesnika automatski snižavajući stres. Pronalazeći način da ostanete u kontaktu sa voljenima je najbolji protivotrov stresu i veliki protivnik traumi.

Nađite prijatelja, partnera ili dobronamernog kolegu da sa njima razmenite petominutno češkanje, senzualno, ne seksualno. Dodir, toplota i pokret mogu da oslobode oksitocin u vašem mozgu i da umire centar za strah, smanje krvni pritisak i uspore misli na nekoliko minuta.Masiranjem temena glave,čela,nosa,ušiju i vilice uz pomoć prstiju , štiti od stresa i pritiska.

5. Pronađite vreme da pomirišete ruže.

Vreme u prirodi može da bude deo vašeg usporavanja, disanja i pripremanja za bolju borbu i povratka na veliku scenu.Vreme u prirodi je hrana našem mozgu, pomaže mu da bolje radi i da bude izdržljiviji.

Na primer, desetominutna šetnja parkom poboljšava vašu pažnju i radnu memoriju, više nego desetominutna šetnja gradom. Nađite načina da svakodnevno provodite vreme u šetnji kroz šumu, park ili baštu. Imaćete manju sklonost da na stres odgovarate stresno.

6.Pronađite dobrobit u grešci.

Tako je jednostavno upasti u stihiju kritikovanja sebe u momentima pravljenja lošeg izbora ili pogrešnog odgovora na stres. „Kako sam mogao/la da budem tako glup/a!“

Međutim, važno je boriti se sa životnim izazovima, preuzeti odgovornost. Da. Apsolutno. Ali na kraju svega, nastupa stid ili krivica koji taj stres produžavaju. A stres je taj koji inhibira rad dela mozga čija je uloga donošenje mudrih odluka o tome šta dalje.

Bolje je da kajanje pretvorite u lekcije. Preformulišite svoju grešku u učenje:

Ovo se dogodilo.

Ovo sam ja uradio/la.

Ovo je bila cena.

Ovo sam naučio/la

Ovako bih mogao/la nadalje..

Možete oprostiti sebi i nastaviti dalje.

Autor: Linda Grejem

Izvor: Six Skillful Ways to Deal with Disaster ( Grater Good)

Prevod i adaptacija: Vesna Radivojević

t

One thought on “Šest načina da se izborite sa nevoljama

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: