Oduvek sam bila posvećena beleženju svojih misli.
Naravno da je to je bilo u formi dnevnika. Rekla bih da sam načinila par tomova.Počela sam sa zapisivanjem u periodu osnovne škole i verujem da je to bilo zbog potrebe,izražene potrebe za srodnom dušom sa kojom bih podelila sve. Radila sam to svakodnevno. Sećam se da je uglavnom bilo prisutno rasterećenje nakon kreirane beleške.
Bila sam nekako ponosna na sopstvenu doslednost.Davalo mi je osećaj samopouzdanja i pomagalo da, na pravi način izrazim ono što mislim i osećam. U trenutku kada sam postala roditelj,moje rane dvadesete,postepeno sam odustajala od vođenja dnevnika…Kao da mi je sve odjednom postalo jasno, a nije, i kao da sam odlučila da se presvučem i zaigram u novoj ulozi sveznajuće roditeljke.
Kao da je taj trenutak kada se odlučimo ili nam neko drugi odluči čime ćemo se baviti, oproštaj od nas samih i potpuna predaja svemu što nismo mi.Kada se okrenem tom vremenu, preovladava emocija straha,neizvesnosti, izneverenih očekivanja, tuge.To je kao da posmatram neku drugu osobu, a ne sebe . Prema njoj osećam duboko saosećanje i neku čudnu brižnost.
Ta mlada žena je samo živela u budućnosti i žurno tražila rešenja, strahujući da zastane, oseti, prihvati.Sada znam da nije mogla drugačije, da je jednostavno biologija diktirala određena ponašanja, ali sa druge strane neizmerno sam joj zahvalna na vitalnosti zahvaljujući kojoj je uspela i nije posustajala.
Nakon dvadeset godina različitih životnih iskustava,moj dnevnik je ponovo otvoren.Nastavljam sa velikom zahvalnošću da beležim svoje misli, ali sada sa nekom svesnom namerom .
Sada znam da je usmerenost važna, jer nasumičnost odnosi mnogo energije, a godine traže da se ta energija mudro sačuva.
Danas je počelo moje izazovno putovanje koje će trajati sto dana.Na ovom putovanju ću istraživati sebe i beležiti svakodnevno misli, osećanja, izazove i blagodeti .
Želite sa mnom ?
Prijavite se u inbox na https://www.facebook.com/neuronaucnikoucingimindfulness/
MOZAK = Mamin Optimistični Zabavni Autentični Kutak 