Imati dovoljno

Koliko puta smo izgovorili rečenicu koja predstavlja strah od nedovoljnosti? Ta rečenica glasi: “ Ma samo da uradim ovo ili ono, privedem projekat kraju, obavim taj važan razgovor, itd. sve će biti odlično, biću srećan /na .“ Izgleda da nam je ovo svima dobro poznato . Poznat je osećaj da niste dovoljni, da ovog trenutka to što imate da ponudite nije ono zbog čega se ponosite. Onda to generalizujete, kao da zaista ništa nije onako kako bi trebalo , i upadate u iluziji da je rešenje u nekom budućem trenutku.

Toliko se usmerimo na budućnost, na to kako bismo želeli da stvari izgledaju, da ne vidimo kvalitete svog života koji su tu ispred nas. Prestanemo da poštujemo sve ono što već imamo i što jesmo, u zamenu za neku izmaštanu sliku . Vrlo često ovo stanje dovodi do gubitka onoga što već imamo (zdravlje, porodica, prijatelji) , u zamenu za ono što mislimo da nam treba.

Ne kažem da je vizija u životu suvišna, ona je neophodna, ali ona treba da objedini sve segmente našeg života. To tačno znači da ako ste se opredelili da se bavite poslom zbog koga imate malo vremena za porodicu, neophodno je da to osvestite i da pronađete način na koji provodite vreme sa voljenima. Kome je potreban uspešan posao, veliki novac i pozicija, ako ne postoji sigurno mesto na kome će se obnoviti i uživati u uzajamnoj pažnji najbližih? Veoma važno pitanje je : “ Kako želim da me upamte, i šta ću ostaviti posle sebe?“

Dakle, dobro je želeti promenu, ali pre toga razmotriti kome je sve ta potreba dobrodošla .Nakon toga, odmerim gde se nalazim, a gde bi to volela da budem, pa krećem u akciju. Na tom putu stoji sumnja,nesigurnost, strah, i sve što jedna tranzicija može da proizvede. Nasuprot tome stoji želja za učenjem i prevazilaženjem, stoji ispravan motiv i vizija.

Nastavak sledi..