Da li su potrebne smernice i kako ih zovemo mi obični ljudi, oni koji streme jednoj običnoj,ispunjenoj životnoj priči? Možda je ovo jutro pravo za ovakva pitanja, ili su baš ovakva jutra pogodna da se na pitanja životnog smisla pokuša da odgonetne.
Svakako živimo u vremenu koje nije uvek ono što smo priželjkivali ni sebi, a ni onima koje volimo.Međutim, ovo je jedino vreme u kome se mi realno nalazimo, a da li će postojati još neka šansa, to zaista ne znamo. Što znači, ostaje u domenu naučne fantastike, a treba živeti sada i ovde sa onim što imaš ili nemaš.
Dolazimo do srži, a to su vrednosti kojima stremimo,sa kojima se budimo svakog jutra, sa njima odlazimo na spavanje, o njima sanjamo kada su dovedene u pitanje, odluke koje smo doneli zavise upravo od njih.
Ljudi sa kojima dolazimo u kontakt imaju svoju skalu vrednosti, prioritete po kojima deluju, a da li će se to poklopiti sa našim trenutnim prioritetima, velika verovatnoća je da to neće biti slučaj. Naše je da toga budemo svesni, pa da ne nasedamo na mit o tome kako je samo naš odabir ono što nas vodi do ispunjenog, kvalitetnog života. Okruženje u velikoj meri utiče na ono do kog nivoa su nam naše prioritetne vrednosti trasirale putanju života.
Okruženje u kome funkcionišemo poslednjih godinu dana nosi frustraciju ugroženih nam vrednosti, ali postoje načini da se izađe iz zaglavljenog ćorsokaka trenutnih dešavanja, bar do nekog dela . Kako ? Odgovor je jednostavan, mada teško počinjemo, jer nije automatski kod većine, ali ima čudotvornu moć transformacije i zove se pisanje. Da, pišemo, brišemo, prepravljamo i vežbamo da ono što ne valja ( ne koristi) osvestimo, ne osuđujemo, shvatimo da i sa tim nekorisnim u srži ostajemo i dalje vrednost, a da u spektru iskustava to nekorisno jeste neophodno svakom rastućem biću ovozemaljskom.
Pojedini autori, jedan od mojih omiljenih je Mark Valdman, objašnjava da razmišljati o promeni nije dovoljno. Samo izgovaranje afirmacija ili meditiranje o nekoj željenoj promeni jedva da stimuliše bilo koju važnu neuronsku strukturu u našem mozgu koja pomaže u regulaciji emocionalnog i psihološkog zdravlja.Razgovor o njima, čak i na terapiji, nije dovoljan.Morate da zapišete svoje nade, brige, vrednosti, i ciljeve , a zatim proučite i meditirate na temu željenog , kako bi to pretvorili u sećanja, koja su dovoljno jaka da utiču na svakodnevno ponašanje.Drugim rečima, mozak uči kombinujući razmišljanje, čitanje, slušanje, govor i uvežbavanje bilo kog važnog koncepta koji je potreban da ostane kodiran u dugoročnoj memoriji.
Zato, papir i olovka stvaraju čuda, a muzika može biti podloga, u zavisnosti od afiniteta i onoga kako ste do sada doživljavali muziku. Za mene je muzika nešto neodvojivo od bilo kog akta stvaranja, ona me pokreće, ona me leči, uz nju volim sve da radim.
Vrednujte sebe tako što ćete znati kojim vrednostima težite, zbog čega to činite, kom efektu se nadate. Naravno, sa mudrošću da i ostali imaju svoju listu po kojoj se upravljaju.
MOZAK = Mamin Optimistični Zabavni Autentični Kutak 