Strah

Pitala sam se mnogo puta zašto se ljudi plaše u situacijama koje kod mene nisu bile izazivači straha. Od detinjstva je u mom okruženju postojala osoba koja je reagovala na većinu životnih sadržaja strahom, otporom i nepoverenjem. To je izgledalo kao da ja imam više hrabrosti, te sam sebi davala za pravo da uskačem i pomažem kada je ovoj osobi nešto od zadatog bilo suviše neprijatno-strašno.Tako je život nastavio svojim tokom,a ja sam nastavila da koračam kroz život spašavajući gde god je to bilo „neophodno“. Dakle, jedna izmaštana slika iz detinjstva je obojila dobar deo mog životnog spektra.

Nastavlja se istraživanje na temu straha i dolazim do informacije koji strahovi postoje. Dobrim delom svi znamo za racionalne strahove, svesno smo ih usvajali, ali šta sa onim izmaštanim strahovima, koji su zastali negde u telu, koje osećamo svakom ćelijom kada se aktiviraju, i koji se velikom snagom upinju da nam oduzimaju mir i blagostanje. Šta drugo nego da ih prepoznamo, odredimo im starost( od kada su prisutni) i potražimo pomoć da ih prevaziđemo.

Zamislite da je neko imao toliko surovosti da Vašu vrednost meri time koliko ste ciljeva-zadataka uspeli da rešite, pa još i da to upoređuje sa rezultatima onih koji nisu na istom nivou razvoja na kome ste Vi bili? Verovatno da ćete steći utisak-uverenje da sa vama nešto nije u redu, da ne vredite i da niste dovoljno dobri. Evo ga dobar recept da razvijete strah od neuspeha!

Plašim se da ću propasti,da mi je život uništen, da ne vredim ako ne uspem u tome što sam naumila, ili u onome što je neko u moje ime naumio. Izostaje jedna veoma važna rečenica u razvoju većine pojedinaca na ovoj planeti, a to je da VREDIŠ BEZ OBZIRA NA POSTIGNUTE REZULTATE, i to ne može da poništi ni jedna teorija o uspehu!

Dakle, možeš goniti sebe postavljanjem cilja koji odstupa od tvoje,trenutne sposobnosti,zahvaljujući dostupnosti različitih slogana, kao npr.“ Da bi stekli osećaj samopoštovanja,ljudi treba da rade više,kako bi postigli svoje ciljeve“ , ili da te progone nerealna očekivanja porodice, društva, medija ,svodi se na isto. Treba da izgradiš nešto,za čim postoji “ potreba“, a tebi to „nedostaje“. Ne ide tako, kao što nije sve podređeno našoj individualnoj volji i željama, ne postoji ta vrsta kontrole pojedinca nad čitavim Univerzumom.

Život nosi različite situacije iz kojih uzimamo informacije i sa njima pothranjujemo naš operativni sistem. Mozak konstantno pribavlja podatke i obrađuje ih,a veština selektovanja korisnog od nekorisnog je na svakom od nas .Ne znači da veliko životno iskustvo podrazumeva i mudrost postupanja. Znači, otvorenost za informacije iz okoline je prirodna,podrazumevajuća sposobnost svakog od nas. A život nas podržava i nadograđuje u svakom trenutku, bili toga svesni ili ne. To je tako.

Naravno da su ciljevi ono što je potrebno da bi organizovali svoje prioritete u životu, ali sa saznanjem da veliki psihološki stres mnogih ljudi dolazi upravo iz pogrešnog uverenja, da će ne ostvarivanjem pomenutog cilja, automatski degradirati svoju vrednost, a samim tim i samopouzdanje i veru u život.

Shvatite da događaji za koje verujete da su deo pogrešnog izbora u vašem životu, ni najmanje ne utiču na bol i strah koji osećate. Utiče uverenje da ste mogli da izaberete drugačije, i da greška koju ste napravili usled tog izbora ugrožava dalji tok vašeg zacrtanog životnog puta.

Ako naučimo da nisu događaji razlog našeg uspona ili pada, već uverenja koja imamo u vezi sa događajem, nestaće umišljeni strah od pogrešnog izbora i neuspeha .Zato se nameće konstatacija da različiti ljudi, u zavisnosti od njihovih prioriteta( potreba), a sve po nalogu našeg dragocenog mozga, različito posmatraju jedan isti događaj. Dakle, osvesti uverenja koja te zastrašuju, pre nego što kreneš da mašeš izmaštanom hrabrošću .