Svesnost

Šta je, dođavola, svesnost i zašto je to važno?
...i zašto bi "sistematski trening pažnje" mogao biti bolji naziv za to?

U doba dezinformacija,postoji obilje pogrešnih predstava o svesnosti. Svesnost ne čini vaš um prazanim. U suštini,on nije ničim ometen.To zapravo znači da ste u dodiru sa živopisnošću vašeg iskustva ovde-i-sada. To je učenje kako da angažujete svoje iskustvo bez automatskog reagovanja, tako da možete izabrati mudre odgovore – odgovarati umesto reakcije.
To je obraćanje pažnje u sadašnjem trenutku, sa neosuđivanjem i određenim stepenom saosećanja. Zašto je ovo toliko važno?

Kao što sam pisao u prošlim postovima,preko uma doživljavamo svet; to je filter za sve što opažamo i radimo. Njegov kvalitet na kraju određuje kvalitet naših života.
Meditacija svesnosti je n oblik mentalne vežbe koji nam omogućava da koristimo našu pažnju da poboljšamo svoje živote na skoro svaki zamisliv način, od naših ličnih i profesionalnih odnosa do naše sposobnosti za smirenost, fleksibilnost, kreativnost i smirenost.

Otvara vrata koja inače ne bismo otvorili. To nam daje direktniju kontrolu nad našom pažnjom . Takođe nam omogućava da otpustimo ono što ne možemo da kontrolišemo.
Svesnost se takođe ne odnosi na razumevanje koncepata; radi se o doživljaju pre-konceptualno, tačnije i dublje. To je „znanje po spoznaji“ po rečima filozofa Bertranda Rasela. Neguje oblik inteligencije koji može dovesti do ogromne psihološke slobode.

Pa kako to radiš? Praksa svesnosti je, uopšteno govoreći, proces:

1. Namerno fokusiranje na nešto, poput daha ili zvukova. Predmet pažnje nije toliko važan (u teoriji, može biti bilo šta); svesnost je čin prisustvovanja samom sebi.

2. Gubitak fokusa (ovo se neizbežno dešava svima nama, čak i najiskusnijim meditatorima).

3. Nežno ponovno fokusiranje (najvažniji deo).

4. Ponavljanje koraka 1-3 više puta.

5. Neosuđujući uočavanje koliko vaš um može biti digresivan i opozicionan i često jeste.

6. Nebrojeno ponavljanje koraka 1-5 sa prihvatanjem i radoznalošću.

Svaki put kada vežbate, jačate mišiće svesnosti, mirno se vraćajući u sadašnji trenutak. Budući da mnogi pojmove svesnosti povezuju sa budističkom religijom, to može obeshrabriti sekularne pojedince. Stoga „sistematski trening pažnje“ može biti privlačniji naslov od „pažnje“.

Ono o čemu pišem u ovim člancima prvenstveno se odnosi na naučni i svetovni aspekt. Kao društvo, čini se da cenimo fizičku vežbu, ali ne cenimo podjednako mentalni trening. Zašto dođavola ne?

Osim što je suštinski alat za svedočenje kako um rutinski i neizbežno proizvodi više patnje nego što je potrebno, trening svesnosti nam pomaže da steknemo kontrolu nad svojom pažnjom kako bismo je mogli mudro koristiti kada je potrebno. Takođe nam pomaže da uživamo u iskustvima koja često uzimamo zdravo za gotovo. Takođe nam pomaže da uživamo u životu.
U stvarnosti, naši dani su odbrojani; jednostavno ne možemo da vidimo sat. Život je isuviše dragocen da mu se iz trenutka u trenutak u potpunosti ne posvetimo; nikada ne možemo vratiti svoje trenutke. Sreća je dostupna samo u sadašnjem trenutku. Svesnost je praksa vraćanja u sadašnji trenutak.

Kada počnete da uviđate plodove svoje prakse svesnosti (da, možete i bićete mnogo bolji u ovoj praksi s vremenom!), verovatno ćete shvatiti da svesnost, iako nije lek, može postati „supersila“. Može vam dati slobodu da odaberete kako ćete reagovati kada vam se čini da su drugi oko vas bespomoćno vučeni svojim automatskim emocionalnim reakcijama.

Nedavni bum svesnosti, ne samo u psihologiji, psihoterapiji, nauci, obrazovanju, već i pop kulturi (da li je neko video nedavnu epizodu Crnog ogledala, sezona 5, epizoda 3, gde je izvršni direktor kompanije za društvene medije na tihoj meditaciji? ) i tehnologija je podvukla koliko smo nepotrebno postali nezadovoljni, rasejani, uznemireni, depresivni i nezadovoljni kao ljudi.

Mnogi problemi sa mentalnim zdravljem mogu se pratiti unazad do žaljenja za prošlošću i straha od budućnosti kada je jedini stvarni trenutak u kojem moramo da osetimo radost i mir sada. Lično, primetio sam da što sam više praktikovao svesnost, to sam imao više fleksibilnosti i izbora u reagovanju na ono što sam se ranije osećao tako stresno, kao što je prekid u saobraćaju ili nešto što nije išlo po planu.

Uzimajući samo 10-20 minuta dnevno, ili čak manje, 1-5 minuta (da, jedan minut može napraviti razliku) jedan do tri puta nedeljno za vežbanje zapravo me je učinilo produktivnijim, pažljivijim, perceptivnijim, usredsređenijim i srećnijim u svom danu.

Svaki put kada vežbate, koliko god to kratko bilo, fizička struktura vašeg mozga se menja. Dve osnovne strukturne promene su izgradnja kortikalne debljine za očuvanje vitalnih funkcija vašeg mozga; starenje, nažalost, vremenom razređuje naš mozak i desenzibilizira centar za strah u mozgu, amigdalu, tako da se manje lako pokreće kada nema stvarne prijetnje, čime se povećava njegova preciznost u otkrivanju prijetnje. Ovo vam omogućava da budete budni i smireni istovremeno; retka kombinacija u našoj kulturi, kada smo budni, obično smo preokupirani (nažalost), a kada smo mirni, obično smo umorni (takođe nesrećni).

U sve bezumnijem, rasejanijem i uznemirenijem svetu, vaša praksa svesnosti nije samo za vas; to je društveni projekat u svojoj srži. To može biti jedan od najtransformativnijih poduhvata koje možete preduzeti.