Šta je kognitivna pristrasnost?

Kognitivna pristrasnost je sistematska greška u razmišljanju koja se javlja kada ljudi obrađuju i tumače informacije o svetu oko sebe i utiče na odluke i sudove koje donose o tom svetu.
Ljudski mozak je moćan, ali podložan ograničenjima. Kognitivne pristrasnosti su često rezultat pokušaja vašeg mozga da pojednostavi obradu informacija. Predrasude često funkcionišu kao pravila koja vam pomažu da shvatite svet i donosite odluke relativnom brzinom.

Neke od ovih predrasuda su povezane sa pamćenjem. Način na koji se sećate događaja može biti pristrasan iz više razloga, a to, zauzvrat, može dovesti do pristrasnog razmišljanja i donošenja odluka.
Druge kognitivne pristrasnosti mogu biti povezane sa problemima sa pažnjom. Pošto je pažnja ograničen resurs, ljudi moraju da budu selektivni u pogledu onoga na šta obraćaju pažnju u svetu oko sebe.
Zbog toga se suptilne pristrasnosti mogu uvući i uticati na način na koji vidite i razmišljate o svetu.

Koncept kognitivne pristrasnosti prvi su uveli istraživači Amos Tverski i Daniel Kahneman 1972. Od tada su istraživači opisali brojne različite vrste pristrasnosti koje utiču na donošenje odluka u širokom spektru oblasti, uključujući društveno ponašanje, kogniciju, ekonomiju ponašanja. , obrazovanje, menadžment, zdravstvo, poslovanje i finansije

Kognitivna pristrasnost protiv logičke zablude
Ljudi ponekad mešaju kognitivne predrasude sa logičkim zabludama, ali to dvoje nije isto. Logička zabluda potiče od greške u logičkom argumentu, dok je kognitivna pristrasnost ukorenjena u greškama u obradi misli koje često proizilaze iz problema sa pamćenjem, pažnjom, atribucijom i drugim mentalnim greškama.

Znaci kognitivne pristrasnosti

Svi pokazuju kognitivnu pristrasnost. Možda je to lakše uočiti kod drugih, ali važno je znati da je to nešto što takođe utiče na vaše razmišljanje. Neki znaci da na vas može uticati neka vrsta kognitivne pristrasnosti uključuju:

-Obratite pažnju samo na vesti koje potvrđuju vaše mišljenje

-Okrivljavanje spoljnih faktora kada stvari ne idu kako treba

-Pripisivanje uspeha drugih ljudi sreći, ali preuzimanje ličnih zasluga za svoja dostignuća

-Pod pretpostavkom da svi drugi dele vaša mišljenja ili uverenja

-Naučite malo o nekoj temi i onda ste pod pretpostavkom da znate sve što se o njoj može znati

-Kada donosite presude i odluke o svetu oko sebe, volite da mislite da ste objektivni, logični i sposobni da uzmete i procenite sve informacije koje su vam dostupne.

 Nažalost, ove pristrasnosti nas ponekad sapliću, što dovodi do loših odluka i loših presuda.

Vrste kognitivne pristrasnosti

Saznajte više o nekoliko najčešćih tipova kognitivnih pristrasnosti koje mogu iskriviti vaše razmišljanje.

Pristrasnost akter-posmatrač: 
Ovo je tendencija da svoje postupke pripisujete spoljašnjim uzrocima dok ponašanje drugih ljudi pripisujete unutrašnjim uzrocima. Na primer, pripisujete svoj visok nivo holesterola genetici dok smatrate da drugi imaju visok nivo zbog loše ishrane i nedostatka vežbanja.

Pristrasnost sidrenja:
 Ovo je tendencija da se previše oslanjate na prvu informaciju koju naučite. Na primer, ako saznate da je prosečna cena automobila određena vrednost, mislićete da je svaki iznos ispod toga dobar posao, možda ne tražite bolje ponude. Možete koristiti ovu pristrasnost da odredite očekivanja drugih tako što ćete prve informacije staviti na tabelu za razmatranje

Pristrasnost pažnje: 
Ovo je tendencija da se obraća pažnja na neke stvari dok istovremeno ignorišete druge. Na primer, kada donosite odluku o tome koji automobil da kupite, možete obratiti pažnju na izgled i osećaj eksterijera i unutrašnjosti, ali zanemarite bezbednosni rekord i kilometražu goriva.

Heuristika dostupnosti: 
Ovo daje veću vrednost informacijama koje vam brzo padaju na pamet. Više verujete ovim informacijama i skloni ste da precenjujete verovatnoću i  da će se slične stvari desiti u budućnosti.

Pristrasnost potvrde:
 Ovo je favorizovanje informacija koje su u skladu sa vašim postojećim uverenjima i odbacivanje dokaza koji nisu u skladu.

Efekat lažnog konsenzusa: Ovo je tendencija da se precenjuje koliko se drugi ljudi slažu sa vama.

Funkcionalna fiksiranost: Ovo je sklonost da se objekti vide kao da rade samo na određeni način. Na primer, ako nemate čekić, nikada ne smatrate da se velikim ključem takođe može zabiti ekser u zid. Možda mislite da vam ne trebaju kopče jer nemate plutenu ploču na koju biste mogli da pričvrstite stvari, ali ne uzimate u obzir njihovu drugu upotrebu. Ovo bi se moglo proširiti na funkcije ljudi, kao što je neshvatanje da lični asistent ima veštine da bude u ulozi lidera.

• WordPress

Halo efekat:
Vaš opšti utisak o osobi utiče na to kako se osećate i razmišljate o njenom karakteru. Ovo se posebno odnosi na fizičku privlačnost koja utiče na to kako ocenjujete njihove druge kvalitete.

Efekat dezinformacija:
 Ovo je tendencija da informacije nakon događaja ometaju sećanje na originalni događaj. Lako je da na vaše pamćenje utiče ono što čujete o događaju od drugih. Saznanje o ovom efektu dovelo je do nepoverenja u informacije očevidaca.

Pristrasnost optimizma: 
Ova pristrasnost vas navodi da verujete da je manja verovatnoća da ćete patiti od nesreće i veća je verovatnoća da ćete postići uspeh nego vaši vršnjaci.

Samoj sebi svrha pristrasnost:
Ovo je sklonost da krivite spoljne sile kada se loše stvari dogode i odajete sebi priznanje kada se dešavaju dobre stvari. Na primer, kada dobijete ruku u pokeru, to je zbog vaše veštine čitanja drugih igrača i poznavanja kvota, dok kada izgubite to je zbog loše ruke.
Dunning-Krugerov efekat:
 Ovo je kada ljudi koji veruju da su pametniji i sposobniji nego što zaista jesu. Na primer, kada ne mogu da prepoznaju sopstvenu nesposobnost.
Ponekad višestruke predrasude mogu igrati ulogu u uticaju na vaše odluke i razmišljanje. Na primer, možete se pogrešno setiti nekog događaja (efekat dezinformacije) i pretpostaviti da svi ostali dele isto sećanje na ono što se dogodilo (efekat lažnog konsenzusa).

Uzroci pristrasnosti

Kada biste morali da razmišljate o svakoj mogućoj opciji prilikom donošenja odluke, bilo bi potrebno mnogo vremena da se donese čak i najjednostavniji izbor. Zbog same složenosti sveta oko vas i količine informacija u okruženju, ponekad je neophodno da se oslonite na neke mentalne prečice koje vam omogućavaju da brzo delujete.

Kognitivne pristrasnosti mogu biti uzrokovane nizom različitih stvari, ali ove mentalne prečice, poznate kao heuristika, često igraju glavnu ulogu. Iako često mogu biti iznenađujuće tačne, takođe mogu dovesti do grešaka u razmišljanju.

Uticaj kognitivne pristrasnosti

Kognitivne predrasude mogu dovesti do iskrivljenog razmišljanja. Verovanja u teoriju zavere, na primer, često su pod uticajem raznih predrasuda.Ali kognitivne pristrasnosti nisu nužno sve loše. Psiholozi veruju da mnoge od ovih predrasuda služe adaptivnoj svrsi: omogućavaju nam da brzo donosimo odluke. Ovo može biti od vitalnog značaja ako smo suočeni sa opasnom ili pretećom situacijom.

Saveti za prevazilaženje pristrasnosti

Na primer, ako hodate mračnom uličicom i uočite tamnu senku koja izgleda da vas prati, kognitivna pristrasnost bi vas mogla navesti da pretpostavite da je u pitanju pljačkaš i da morate da izađete iz uličice što je pre moguće. Tamnu senku je možda jednostavno izazvala zastava koja se vijori na povetarcu, ali oslanjanje na mentalne prečice često vas može izvući s puta opasnosti u situacijama kada odluke treba brzo da se donesu.

Istraživanja sugerišu da kognitivni trening može pomoći da se minimiziraju kognitivne predrasude u razmišljanju.

Budite svesni predrasude 

Razmislite kako pristrasnosti mogu uticati na vaše razmišljanje. U jednoj studiji,naučnici su pružili povratne informacije koje pomažu učesnicima da razumeju ove predrasude i kako one utiču na odluke. Rezultati studije su pokazali da bi ova vrsta treninga mogla efikasno da smanji efekte kognitivne pristrasnosti za 29%.3.

Razmotrite sve faktore

Da li postoje faktori kao što su preterano samopouzdanje ili lični interes? Razmišljanje o uticaju na vaše odluke može vam pomoći da donesete bolje izbore.

Izazovite svoje predrasude

 Ako primetite da postoje faktori koji utiču na vaše izbore, fokusirajte se na aktivno izazivanje svojih predrasuda. Koji su neki od faktora koje ste propustili? Da li dajete preveliku težinu određenim faktorima? Da li ignorišete relevantne informacije jer ne podržavaju vaš stav? Razmišljanje o ovim stvarima i izazivanje vaših predrasuda može vas učiniti kritičnijim misliocem.

Preuzeto sa https://www.verywellmind.com/What Is Cognitive Bias?

Prevod i adaptacija:
Vesna Radivojević